04.04.2015.

Uloga medija je i razvoj svesti o zaštiti podataka o ličnosti

U organizaciji Društva za informatiku Srbije i Privredne komore Beograda, održan je okrugli sto na temu: "Uloga medija u razvoju svesti o zaštiti podataka o ličnosti".


Učesnici okruglog stola bili su Nikola Marković, predsednik Društva za informatiku Srbije, Radoje Gvozdenović, pomoćnik generalnog sekretara službe Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, dr Dragica Popesku, sudija Građanskog odeljenja Apelacionog suda u Beogradu, Slobodan Kremenjak, advokat i Milan Mišić, dugogodišnji urednik i novinar "Politike". Uvodnu reč imao je Nikola Marković i istakao trend ugrožavanja ličnih podataka i privatnosti u savremenom svetu.

Raste ugroženost privatnosti: internet obezbeđuje informacije, efikasnost, kvalitet života ali i ugrožavanja privatnost i omogućuje kontrolu; uređaji (računari, telefoni, TV, frižideri, klime...) se umrežavaju na internetu (internet of Things); GPS prati lokacije, gde smo, broj kilometara, potrošeno vreme..; internet kompanije nas prate i profilišu i time je skoro u potpunosti obesmišljava pojam privatnosti; koriste se od "kolačića" do sofisticiranih alata za špjuniranje; preko interneta se prati šta radimo, čitamo, kupujemo...; predviđaju se naše namere i potreba, ali i društveni događaji; korisnik interneta ne može da se sakrije; Google, Facebook...zarađuju na podacima o nama.


Takođe, ukazuje se na kršenje privatnosti kod posodavaca: pregledanje e-pošte zaposlenih (yahoo, gmail, msn...); nadzor nad upotrebom interneta, telefoniranjem...; pribavljanje zdravstvenih podataka o zaposlenima; nedozvoljen video nadzor zaposlenih; nedozvoljeno praćenje zaposlenih preko GPS uređaja; nemogućnost uvida u podatke koje vodi poslodavac; prekomerno prikupljanje podataka o zaposlenima.

Nismo svesni da svakodnevno kreiramo mnoštvo (mega ili čak giga) podataka o sebi ali posle ne znamo gde se nalaze. Tehnološki razvoj dovodi do porasta rizika. Internet koristi 62% građana; 2,8 miliona lica koristi internet skoro svaki dan dok 95,6& internet populacije od 16  do 24 godina obavlja mobilnu komunikaciju putem Facebooka i Twittera.



Korišćenje interneta dovodi do opasnosti: raste sajber kriminal (krađa indentiteta, svi smo potencijalni objekti nadzora ili špijuniranja); pitanje je da li Vi gledate TV ii TV gleda Vas (novi Samsung TV može i da sluša); Stuxnet (virus) ugrađen je u diskove. Nije poenta paranoja građana već vođenje računa o svojim ličnim podacima.

Mere koje predlaže Nikola Marković su: obazrivost, ažuriranje operativnih sistema i korišćenje antivirusa, ne otvarati priloge mejlova od nepoznatih osoba, ne slati (svoj datum rođenja, PIN, lozinke, adresu...), izbegavati sumnjive sajtove, kontrolisati decu.

Radoje Gvozdenović je istakao da je zakon dosta rigidan i ograničenog dometa. Akcioni plan nije donet ali je svakako potrebno podizanje informacione kulture. "Privatnost se čereči". Novinari moraju uraditi resize slika pre nego ih objave na sajt, blurovati druga lica.

Dr Dragica Popesku je govorila o zaštiti podataka kroz prizmu građansko-pravne zaštite. Retko kome dozvolimo da zadre u našu tajnost ili intimu (razmišljana, stid...); privatnu sferu (proslave rođendana, svetkovina...); privatno-javnu sferu (kada se nađemo na ulici jer želimo da putujemo, odemo do doktora...a neko nas fotografiše). Prilikom objavljivanja vesti i fotografija, važno je voditi računa: o pravu na objavljivanje (pravo na čast, ugled i dostojanstvo) društvenom interesu, potrebi i podesnosti da se objavi vest, ali imati na umu i neprekomernost. Postoje zapisi: lika, lika i tela, glasa (prisluškivanje, imitacija glasa...), korespodencija. Povreda privatnosti je moguća istinom ali i neistinom.

"U 99% situacija ukoliko se novinar pridržava postulata, standarda, pravila svoje struke, neće biti protiv pravno." - istakao je Slobodan Kremenjak. Kriza je i sa specijalizovanim novinarstvom jer sada imamo univerzalne sveznalice ili neznalice. Neki bi rekli da je uzaludna borba za zaštitu podataka. Problem je i to što kod nas ima sve više međunarodnih kompanija. Banke uzimaju dosta podataka zbog čega su im potrebni ljudi jer imaju sve više dosijea.

Milan Mišić šaljivo je istakao "opelo na privatnost" - privatnost je sada samo lepa uspomena. Ukoliko je neko zainteresovan, može saznati i ko kome čuva mačku. Umesto jednog velikog brata, postoji više vlikih braća. Koristimo tehnologiju koja nas potpuno razgolićuje. Samo oni koji nemaju smart telefone, imaju osiguranu privatnost. Sve je veća biblioteka koja se bavi ovom temom. Započeli smo da koristimo tehnologiju kako bi kontrolisali a zapravo nas kontrolišu. Facebook je "javna oglasna tabla" na kojoj sami ostavljamo svoje podatke. Osnovna greška je da nam drugi čuvaju podatke - jednom postavljeno na internet ostaje zauvek i ne može se obrisati iako smo izvršili "brisanje". Sve prisutnije je samoreklamiranje, samopotvrđivanje, egzibicionizam. Poslodavci često odbacuju kandidate zbog facebook profila.

Zaključak skupa je da internet pruža moć ali i stalno smanjenje privatnosti. Između ostalog, potrebno je razvijati svest o zaštiti podataka i ugroženoj privatnosti, informisati građane o pravima na zaštitu preko medija, ne ugrožavati lične podatke i privatnost preko medija, inovirati Zakon o zaštiti.

Нема коментара:

Translate

Дошло је до грешке у овом гаџету