Nijedan dan bez crteža - podsetnik

Moglo bi se reći, a ne preterati, da u životu Mome Kapora nije bilo dana bez linije, krokija, skice i crteža. Ako nije radio ilustracije za sopstvene tekstove, onda je to činio za tekstove svojih prijatelja i poznanika. Odnosno, ako nije bilo drugih obaveza, crtao je za stolom u kafani, skicirao portrete prijatelja, beležio zanimljive likove prolaznika, osoblja, kafanskih zabavljača, radio je to na istrgnutim listićima notesa, na salvetama, kutijama od cigareta, katkad i na stolnjacima.

Crtanjem je prekraćivao vreme na neizbežnim sastancima, a još češće ulepšavao autografe i posvete na sopstvenim knjigama. Tako se neprekidno usavšravao, kalio i do najvišeg nivoa veštine uzdizao i delom potvrđivao neprikosnoveni majstor crtač. Zato ne iznenađuje saznanje da se iz njegovog obimnog likovnog opusa izdvajaju upravo ona dela čije se vrednosi temelje na vrlinama i odlikama dobrog crtača, bez obzira da li je on redukovan na samu bit ili je dat kroz život razrađenu arabesku. Zbog toga posebno mesto u njegovom delu zauzimaju portreti, najčešće prijatelja i umetnika, poput onih koji prikazuju Duška Radovića, Jovana Raškovića, Boru Čorbu, ali i Jovana Dučića, Tina Ujevića i Desanku Maksimović. 

Izvedeni crtački besprekorno, čvrsto, skoro skulptorski modelovani, koloristički svedeni na jednu gamu, na jedan molski ton, ali zato valerski bogato iznijansirani i oživljeni skladnim ritmovanjem svetlosti i senki, psihološki ubedljivi i uzbuljivi, oni poseduju svojstva istinskih remek-dela srpskog savremenog portretskog slikarstva. Jasno je da je Kapor ostvario delo kojem, unutar korpusa savremene srpske likovne umetnosti, pripada vidno i značajno mesto. 

Nikola Kusovac


Divan tekst koji će mi, a nadam se i vama, uvek stajati kao podsetnik da nikako ne sme da mi prođe dan bez crtanja/kreiranja/stvaranja.


Love,

Dunja Style