Kraj?!?

Da li je ovo kraj? Da li stvarno ovako izgleda kraj?!?

Osećaš da je to to...KRAJ...da nemaš više kud...da se gubi trag tog nečeg što te je vodilo. Tužan si, želiš sve da pošalješ do đavola. Nervozan si...misliš da više nećeš moći. Toga više neće ni biti: radosti, uživanja, iščekivanja, lude ushićenosti. Kreneš sebe da lažeš da je sve ok, da nećeš poludeti, da će se to nastaviti...hoće li? Bar još jednom?!? Još samo jednom da sve to osetiš a onda može sve da prestane: sve da se izgubi, obriše, srce prestane da kuca, krv da se ohladi, boja kože promeni....

Sve izgubi smisao kad ti se polomi igla na mašini, kad moraš da je menjaš u nadi da imaš rezervnu...Još gore kad  prišiješ nešto što i nije trebalo, ili.....kad kreneš lepo a završiš "krivo" :-( Dođe ti da više i ne šiješ, da sve baciš, zapališ (ah, ja sam stari piroman:-)) ko zna, zna ;-)). Ipak, malo odmoriš. Bude ti ok. Isparaš to što si pogrešio, razmišliš kako dalje.... Šiješ opet i završiš. ZAVRŠIŠ! Pantalone su gotove! DAAA! Onda si do neba srećan i niko živi ti ne treba! Spavaš u njima, kupaš se, ma sve :-) Život je lep! I dalje ću šiti :-)

Yeah baby! ;-)